Javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su “delimično transparentna”, nalaz je istraživanja “Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu”, danas predstavljenog u Beogradu. U istraživanju organizacije “Transparentnost Srbija” u saradnji s “Transparentnošću Češke” preduzeća rangirano je 40 preduzeća.
Zlatko Minić iz “Transparenosti Srbija” je kazao da dok je većina tih preduzeća u Češkoj uglavnom transparentna, u Srbiji je u toj kategoriji svega 11 preduzeća od kojih šest državnih i pet lokalnih.
A “potpuno transparentno preduzeće ne postoji ni u Češkoj, ni u Srbiji”, nalaz je je istraživanja.
Najbolje rangirana preduzeća u Srbiji su “Srbijavode” i “Toplana Šabac”, a “uglavnom transparentna” su “Srbijakargo”, “Vodovod” Subotica, “Vodovod i kanalizacija” Kragujevac, “Emisiona tehnika i veze”, “Transnafta”, “Putevi Srbije”, “Beogradski vodovod i kanalizacija”, Elektroprivreda Srbije i JKP “Šumadija”, Kragujevac.
Minić je istakao da je “delimično transparentno”, a njih je najviše, 15 preduzeća, od kojih su tri dršavna i 12 lokalnih, a tri državna i dva lokalna prteduzeća su ocenjena kao “uglavnom netransparentna”.
U najlošijoj kategoriji “netransparentnih preduzeća”, devet je preduzeća: tri državna i šest lokalnih.
Najlošije je rangirana “MB namenska”, za koju je Minić naveo da nema ni funkcionalnu internet prezentaciju na srpskom jeziku i nije odgovorila na zahteve za pristup informacijama.
U toj poslednjoj kategoriji su i “Aerodromi Srbije”, “Komstan” Trstenik, Gradska toplana Kruševac, JKP “Naš dom” Požega, “Novi dom” Vranje, JP NP “Kopaonik”, Vodovod Vranje i Vodovod Zaječar.
Najbolje ocene javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji su dobila u oblasti javnih nabavki, a najlošije ocene po (ne)objavljivanju ugovora za pravne, konsultantske i reklamne usluge.
U Češkoj su preduzeća dobila najbolje ocene po objavljivanju oglasa za zapošljavanje na svojim sajtovima, ali, s druge strane, nijedno od tih preduzeća u Češkoj nije objavilo finansijski plan, dok je u Srbiji finansijski plan objavilp 75 odsto preduzeća.
U Srbiji je “solidan zakonski okvir” Zakon o javnim preduzećima, ali se on “vrlo malo poštuje”, dok u Češkoj ne postoji tako striktan okvir, ali postoji dobra praksa, rekao je Minić.
Milan Elbl iz Transparentnosti Češke je kazao da u njegovoj zemlji nema centralnog zakona o javnim preduzećima, već postoji “decentralizovani stil”.
“Nemaju ih mnogo, ali poštuju malobrojne obaveze”, rekao je Eibl i dodao da su češke kompanije po tim, malobrojnim, obavezama bolje u odnosu na Srbiju.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić naveo je da ta preduzeća imaju značajan udeo u srpskoj privredi i da je zato važno da obaveštavaju javnost o svom poslovanju.
“Znamo s koliko problema se suočavamo kada tražimo podatke o tim preduzećima”, rekao je Nenadić.
Rekao je i da je nedopustivo to što je znatan broj rukovodilaca mnogih od tih preduzeća u “v.d. stanju”.
Poverenik Srbije za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je da je od toga što Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja nesumnjivo kasni, važnije je šta će pisati u tom zakonu.
Po drugom novom zakonu, o zaštiti podataka o ličnosti, služba poverenika ima veća ovlašćenja, medju kojima inspekcijski nadzor, ali taj nadzor nema u vezi s informacijama od javnog značaja i ukazao da predlaže sankcije za slučajeve “ćutanja uprave” na zahteve koji joj se podnose.
Vest preuzeta sa internet stranice Agencije Beta.
