Јавна предузећа и предузећа у власништву државе у Србији у највећем броју су “делимично транспарентна”, налаз је истраживања “Индекс транспарентности јавних предузећа и предузећа у државном власништву”, данас представљеног у Београду. У истраживању организације “Транспарентност Србија” у сарадњи с “Транспарентношћу Чешке” предузећа рангирано је 40 предузећа.
Златко Минић из “Транспарености Србија” је казао да док је већина тих предузећа у Чешкој углавном транспарентна, у Србији је у тој категорији свега 11 предузећа од којих шест државних и пет локалних.
А “потпуно транспарентно предузеће не постоји ни у Чешкој, ни у Србији”, налаз је је истраживања.
Најбоље рангирана предузећа у Србији су “Србијаводе” и “Топлана Шабац”, а “углавном транспарентна” су “Србијакарго”, “Водовод” Суботица, “Водовод и канализација” Kрагујевац, “Емисиона техника и везе”, “Транснафта”, “Путеви Србије”, “Београдски водовод и канализација”, Електропривреда Србије и ЈKП “Шумадија”, Kрагујевац.
Минић је истакао да је “делимично транспарентно”, а њих је највише, 15 предузећа, од којих су три дршавна и 12 локалних, а три државна и два локална пртедузећа су оцењена као “углавном нетранспарентна”.
У најлошијој категорији “нетранспарентних предузећа”, девет је предузећа: три државна и шест локалних.
Најлошије је рангирана “МБ наменска”, за коју је Минић навео да нема ни функционалну интернет презентацију на српском језику и није одговорила на захтеве за приступ информацијама.
У тој последњој категорији су и “Аеродроми Србије”, “Kомстан” Трстеник, Градска топлана Kрушевац, ЈKП “Наш дом” Пожега, “Нови дом” Врање, ЈП НП “Kопаоник”, Водовод Врање и Водовод Зајечар.
Најбоље оцене јавна предузећа и предузећа у власништву државе у Србији су добила у области јавних набавки, а најлошије оцене по (не)објављивању уговора за правне, консултантске и рекламне услуге.
У Чешкој су предузећа добила најбоље оцене по објављивању огласа за запошљавање на својим сајтовима, али, с друге стране, ниједно од тих предузећа у Чешкој није објавило финансијски план, док је у Србији финансијски план објавилп 75 одсто предузећа.
У Србији је “солидан законски оквир” Закон о јавним предузећима, али се он “врло мало поштује”, док у Чешкој не постоји тако стриктан оквир, али постоји добра пракса, рекао је Минић.
Милан Елбл из Транспарентности Чешке је казао да у његовој земљи нема централног закона о јавним предузећима, већ постоји “децентрализовани стил”.
“Немају их много, али поштују малобројне обавезе”, рекао је Еибл и додао да су чешке компаније по тим, малобројним, обавезама боље у односу на Србију.
Програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић навео је да та предузећа имају значајан удео у српској привреди и да је зато важно да обавештавају јавност о свом пословању.
“Знамо с колико проблема се суочавамо када тражимо податке о тим предузећима”, рекао је Ненадић.
Рекао је и да је недопустиво то што је знатан број руководилаца многих од тих предузећа у “в.д. стању”.
Повереник Србије за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић рекао је да је од тога што Закон о приступу информацијама од јавног значаја несумњиво касни, важније је шта ће писати у том закону.
По другом новом закону, о заштити података о личности, служба повереника има већа овлашћења, међу којима инспекцијски надзор, али тај надзор нема у вези с информацијама од јавног значаја и указао да предлаже санкције за случајеве “ћутања управе” на захтеве који јој се подносе.
Вест преузета са интернет странице Агенције Бета.
