Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић потписала је колективни уговор са Транснафта АД Панчево.
При потписивању колективног уговора са Транснафта АД Панчево министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је изјавила: „Ово предузеће складишти више од 120.000 метара кубних нафте и нафтних деривата и подизање нивоа заштите од пожара и доприноси већој сигурности снабдевања тржишта“. У „Транснафти“ која има око 170 запослених изменом Колективног уговора омогућава се формирање ватрогасне јединице у складу са прописима Министарства унутрашњих послова, чиме ће се обезбедити висок ниво заштите складишних капацитета од пожара.
Састанку је присуствовао в.д.директор Проф.др Богдан Кузмановић и Милојко Главоњић председник Синдиката. Поред Транснафта АД Панчево уговор је такође потписала и „Електродистрибуција Србије“.
.
Свечаност ће бити одржана у хали „Чаир“ у Нишу са почетком у 18 часова.
Датум, 15. септембар, изабран је за обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе, јер је тог дана 1918. године пробијен Солунски фронт, а на основу одлуке влада Србије и Републике Српске о заједничком обележавању овог датума.
Уз присуство званичника Србије и Републике Српске, патријарха и великог броја грађана празник је први пут свечано прослављен 2021. године и то у Београду на Савском тргу, код споменика Стефану Немањи, а прошле године у Бијељини.
Скуп сваке године почиње интонирањем химни Републике Српске и Србије „Моја Република“ и „Боже правде“.
Уочи празника званичници позивају све припаднике српског народа, где год да живе, да на кућама истакну народну заставу – „тробојку“.
Честитку поводом празника упутио је председник Србије Александар Вучић.
Вест преузета са РТС.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић разговарала је данас са в.д.директора „Транснафте АД Панчево “ проф.др Богданом Кузмановићем о припремама за реализацију пројекта изградње нафтовода Србија – Мађарска.
„Убрзо након потписивања Меморандума о разумевању о изградњи нафтовода са Мађарском ,формирана је посебна Радна група за овај пројекат чиме смо практично кренули у његову реализацију. Циљ нам је да изградњом овог нафтовода добијемо још један правац снабдевања сировом нафтом,као што већ имамо када је у питању природан гас ,чиме ћемо имати већу сигурност снабдевања домаће рафинерије,а тиме и домаћег тржишта “ рекла је Ђедовић.
Изградња нафтовода Србија – Мађарска препозната од стране Владе Србије као један од приоритетних пројеката.
Са представницима “ Транснафта АД Панчево „, која ће бити инвеститор на овом пројекту,разговарано је о наредним корацима који су планирани у вези са реализацијом овог пројекта,а тичу се пре свега израде планске и техничке документације,али и о другим пројектима који су важни за повећање капацитета за складиштење нафте и нафтних деривата .
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић разговарала је данас са в.д. директора „Транснафта АД Панчево“ Богданом Кузмановићем о пројекту изградње нафтовода од Новог Сада до Мађарске који ће Србију повезати на нафтовод „Дружба“ и унапредити сигурност снабдевања нафтом.
„У условима светске енергетске кризе најважније је да сагледамо све могућности и потребне инвестиције које ће обезбедити сигурност снабдевања енергијом и енергентима и већу енергетску безбедност наше земље. Као што радимо на диверсификацији снабдевања природним гасом, веома је важна диверсификација снабдевања нафтом и увелико припремамо пројекат изградње новог нафтовода којим ћемо се повезати са системом нафтовода у Мађарској. Тиме ћемо у потпуности обезбедити сигурност снабдевања Рафинерије нафте у Панчеву и диверсификовати правце снабдевања нафтом“, рекла је министарка.
Кузмановић је информисао министарку рударства и енергетике о напретку разговора са мађарском компанијом „Мол“ о усаглашавању техничких аспеката изградње новог нафтовода који ће Србији обезбедити 5,5 милиона тона нафте годишње.
У наредним недељама се очекује и потписивање Меморандума о сарадњи за реализацију изградње нафтовода Мађарска-Србија.
На састанку је разговарано и о приоритетним инвестицијима Транснафте и плановима изградње нових интерконекција, нафтовода и продуктовода, који ће Србију повезати са суседним земљама и додатно унапредити сигурност снабдевања нафтом.
Извор: www.mre.gov.rs
Ha основу члана 327. Закона о енергетици („ Службени гласник PC“, бр. 145/14, 95/18 — др. закон и 40/21), члана 19. Одлуке о изменама и допунама Оснивачког акта Јавног предузена „Транснафта“ („Службени гласник PC“, број 40/19), члана 25. Статута Акционарског друштва за транспорт нафте нафтоводима и транспорт деривата нафте продуктоводима „Транснафта“ Панчево, Скупштина Акционарског друштва за транспорт нафте нафтоводима и транспорт деривата нафте продуктоводима „Транснафта“ Панчево, на седници одржаној дана 30.03.2023. године, доноси: ПРАВИЛА О РАДУ СИСТЕМА ЗА ТРАНСПОРТ НАФТЕ НАФТОВОДОМ ТРАНСНАФТА АД ПАНЧЕВО.
Са планом се можете подробније упознати у секцији документи, или на овом линку.
Објављено 31.03.2023.
Јадрански нафтовод, деоничко друштво (ЈАНАФ) организивао је 6. међународну енергетско-нафтну конференцију под називом „РеПоwерЕУ: Актуални изазови европске енергетске сигурности“, која се одржала 15. марта 2023. у Загребу.
На коференцији су присуствовали в.д директора проф. др Богдан Кузмановић, Саветник генералног директора за послове складиштења др Слободан Радишић, директор Функције за системску подршку Дејан Поланец и Извршни директор за трговину нафте и дериватима нафте Александар Ђурђев.
Представници четири државна гасна предузећа, синдикалци тих компанија и министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић потписали су колективне уговоре који ће донети повећање зарада од шест одсто за 1.500 радника и колектива.
Министарка Ђедовић је том приликом изјавила да држава мора да задржи кадрове у својим предузећима.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић разговарала је данас са в.д.директором Транснафте а.д. Панчево Богданом Кузмановићем о припреми изградње новог нафтовода између Србије и Мађарске којим ће се диверсификовати снабдевање нафтом.
Министарка је подсетила да је приликом јучерашњег сусрета са министром спољних послова и трговине Мађарске Петером Сијартом исказана подршка реализацији овог пројекта као и да ће Транснафта почети разговоре са мађарском компанијом о техничким детаљима.
„Реализацијом овог пројекта обезбедила би се диверсификација снабдевања сировом нафтом и повећали бисмо сигурност снабдевања рафинерије нафте Панчево. Такође, смањили би се и укупни трошкови транспорта сирове нафте у односу на транспорт до Омишља, а затим нафтоводом до границе са Републиком Србијом „, поручила је министарка Ђедовић.
Траса новог нафтовода од Ађе до Новог Сада била би дуга 128 километара, процењена вредност инвестиције изградње нафтовода на територији Републике Србије је 100 милиона евра, а инвеститор са српске стране била би Транснафта.
Извор: www.mre.gov.rs
Догађај који је свакако обележио данашњи дан и окупио стручан и еминентни српски и инострани естаблишмент је Београдски економски форум. Као један од водећих догађаја у региону југоисточне Европе, Београдски економски форум представља годишњи преглед политичких, економских и пословних кретања Србије, пружа анализу улоге земље у региону и одличну платформу за комуникацију међу политичким, привредним и пословним лидерима у региону југоисточне Европе. На Форуму се сваке године расправља о глобалним променама, техничко-технолошким иновацијама, актуелним привредним кретањима и могућностима за инвестирање уз подршку државног апарата. Такође, једна од водећих тема била је нафтна криза и њени ефекти на домаћа привредна збивања.
На уводном излагању присутне су поздравили министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић и министар спољних послова Ивица Дачић, који су посебно акцентовали колико се спољнополитички, глобални утицаји одражавају у енергетском сектору, нужност диверсификације, а с тим у вези и представили могућност нових пројеката и сарадње са суседном Мађарском.
Након поздравног говора уследио панел “Pipeline Conundrum: new regional energy avenues” у оквиру којег је Транснафта АД представљао в.д. диектора проф. др Богдан Кузмановић стручним ставовима о политичким кризама, актуелним дешавањима, глобалним померањима, као и даљим могућностима улагања страних директних инвестиција у нашу земљу, али и учешћу „ зелене енергије“, њеним потенцијалима, шансама и ризицима. Тежиште панела је била и улога државе у кризним ситуацијама и начин на који подстиче даљи развој и инвестиције.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић разговарала је са в.д. директором „Транснафта АД Панчево“ Богданом Кузмановићем о плановима изградње нових нафтовода, којима би се унапредила сигурност снадбевања нафтом и диверзификовале транспортне руте.
Министарка је најпре подсетила да после ступања на снагу 8. пакета санкција ЕУ према Руској Федерацији Србија неће моћи да увози руску нафту кроз нафтовод ЈАНАФ. Упркос томе обезбеђен је наставак сигурног снадбевања српског тржишта, нагласила је Ђедовић. „Обезбедили смо довољно нафте из других извора на светском тржишту и прилагодили се новонасталој ситуацији“, рекла је министарка.
Она је навела да се интезивно размишља о изградњи новог нафтовода са Мађарском и прикључењу на нафтовод „Дружба“, којим би Србија добила још један правац снадбевања. Такође, додала је и да се разматра и изградња интерконекција са Северном Македонијом и Румунијом, које би додатно унапредиле сигурност снадбевања, али и учиниле Србију значајном транзитном земљом.
Нови нафтовод до Мађарске могао би да се изгради за две године, изјавио је в.д. директора „Транснафта АД Панчево“ и истакао да би градња била олакшана с обзиром да би се вероватно користила траса постојећег гасовода.
Транснафта АД Панчево на челу са в.д. директором проф. др Богданом Кузмановићем присуствовала је радном састанку на коме је оформљен тим који ће радити у интересу грађана, тим Србије са новом министарском рударства и енергетике госпођом Дубравком Ђедовић.
Владе Републике Србије и Републике Српске одлучиле су да Дан српског јединства, слободе и националне заставе заједнички празнују 15. септембра, на дан када је 1918. године почео пробој Солунског фронта.
Централно обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе ове године је у Бијељини.
Већ више од 25 година, Форум окупља реномиране стручњаке и еминентна имена домаће и регионалне привредне и политичке сцене.
Као организатор Копаоник бизнис форума, Савез економиста Србије настоји да одржи и негује сарадњу између релевантних учесника и на тај начин понуди интерактивну платформу за размену мишљења, аргументовану, конструктивну расправу, сагледавајући при томе кључне реформске изазове из различитих углова: политичког и привредног, микро и макро економског, из угла реалног и финансијског сектора, домаћих и страних инвеститора, приватних и јавних предузећа, теорије и праксе. Форум тежи да буде истински празник за економисте, сајам идеја, као и својеврсни годишњи реалитy чецк за креаторе економских политика, место на коме се сумирају резултати економске политике наше земље између два догађаја.
Захваљујући својој традицији и доказаном квалитету, Копаоник бизнис форум се позиционирао као најзначајнији догађај ове врсте у Србији и региону. Са аспекта свог значаја и утицаја, Копаоник бизнис форум је препознат као „српски Давос“ и доприноси позитивном брендирању Србије у свету. Сваке године Форум привлачи значајну пажњу медија.
Најважнији закључци и препоруке Копаоник бизнис форума сумирају се у документу „Копаоник консензус“. Овај документ, првенствено намењен Влади Републике Србије, Народној банци Србије и релевантним институцијама, представља допринос организатора креирању изводљивих и ефикасних политика у жељи да наставак економске транзиције Србије буде бржи и квалитетнији.
Јачањем регионалне димензије последњих година, Форум привлачи све вец́и број учесника из суседних земаља и Западног Балкана. Регионална сарадња представља неопходан предуслов за будуц́ност региона у целини, као и за сваку земљу појединачно, пре свега када је у питању њихова европска перспектива. Ближа сарадња, партнерство и контакти са напреднијим, искуснијим чланицама ЕУ пружиле би овим земљама могуц́ности за директно учење, усвајање најбољих пракси и њихово превођење у контекст западног Балкана, што би у коначном побољшало решавање текуц́их питања и изазова у региону.
На Панел дискусији је поред в.д. директора Транснафта АД, Проф. др Богдана Кузмановића присуствовала и министарка рударства и енергетике Проф. др Зорана Михајловић.
ТРАНСНАФТА АД Панчево на челу са в.д. директором, професором др Богданом Кузмановићем је имала задовољство да у петак 22. јануара, угости и организује радни састанак са представницима ORS Oil Gaz DOO, China Construction Third Engineering Bureau и Touchstone Capital Partners Group.
С обзиром да се у будућем периоду планира значајан пројекат изградње рафинерије нафте Смедерево, ТРАНСНАФТА је препозната као будући транспортер сирове нафте те су и теме састанка поред успостављања будуће сарадње биле и изградња нафтовода кроз Републику Србију, који је потребан за несметани рад будуће рафинерије.
У наредном периоду се очекује конкретизација и прелиминарна евалуација везана за цео пројекат, као и формирање Радне групе коју ће формирати Влада Републике Србије како би се започело са реализацијом пројекта.
Потпредседница Владе Републике Србије и министарка рударства и енергетике проф. др Зорана Михајловић одржала је састанак са вршиоцем дужности директора „Транснафте” проф. др Богданом Кузмановићем о текућим пројектима изградње нафтовода и складишта нафтних деривата, као и планираним инвестицијама ове компаније.
Директор Кузмановић је информисао потпредседницу Владе и њен тим о свим актуелним пројектима ”Транснафте” и планираним инвестицијама, укључујући и потенцијална улагања у циљу обезбеђивања нових праваца снабдевања нафтом.
Једна од тема састанка била је и пренос власништва за део нафтовода код Новог Сада, који је градио ЈП ”Србијагас”, у оквиру измештања гасовода и нафтовода који су се налазили у зони ауто-пута Е-75.
Такође, разговарано је и о потреби отпочињања преговора о новом колективном уговору у овом предузећу, с обзиром на то да актуелни истиче почетком 2021. године.
Београд, 30. новембар 2020.
Преузето са сајта Владе Републике Србије
Сведоци смо дешавања за која до пре неку годину нисмо могли ни да сањамо. Каматне стопе су негативне већ неколико година а сада је и цена нафте отишла у минус. Тако нешто се не памти. Потражња за нафтом и њеним дериватима пала је за чак 30 одсто, јер су владе широм света поручиле грађанима да остану код куће како би спречиле ширење коронавируса што је приземљило авионе а аутобусе и аутомобиле оставило паркираним. Организација земаља извозница нафте (ОПЕК), Русија и други велики произвођачи склопили су договор о смањењу производње, али тај споразум ће смањити залихе само за око 10 одсто и почеће да се спроводи од маја месеца. Велики трговци нафтом боре се да пронађу бродове, железничке вагоне и нафтоводе за складиштење горива, јер се конвенционална складишта попуњавају услед обилне понуде коју су условили ценовни рат произвођача нафте и пад тражње у време пандемије корона вируса. Свет је препун залиха нафте. Према подацима трговаца и превозника нафте, копнени резервоари су већ пуни или заузети. Око 130 милиона барела сирове нафте већ се налази у плутајућим складиштима а десетине танкера резервисани су последњих дана да, као плутајућа складишта, носе најмање 30 милиона барела млазног горива, бензина и дизела, каже за Балканмагазин проф. др Богдан Кузмановић, в.д. директора Транснафте АД.
Чему нас ова криза учи по питању будућих политика за складиштење нафте и деривата?
Дешавају се преседани у економском, геополитичком и безбедносном смислу тако да је неопходно обезбедити енергетску и прехрамбену сигурност за нацију. Ову опомену треба озбиљно шватити и обезбедити довољне капацитете пре свега за своје потребе, а можда не би било лоше обезбедити вишак складишног простора који би се могао веома лако и лепо уновчити. Када имате вишак капацитета ви га можете или изнајмити или попунити јефтиним енергентима које ћете касније, када цене порасту добро продати.
Имамо ли у Србији слободних капацитета за изнајмљивање другима?
Нажалост немамо довољно капацитета ни за сопствене потребе и очекује се изградња нових складишта за ту сврху.
Која је политика складиштења у Србији?
Република Србија је у обавези да формира обавезне резерве нафте и деривата нафте у висини 90 дана просечног дневног нето увоза или 61 дан просечне дневне потрошње у Републици Србији, у зависности која количина је већа. Одредбом члана 15. став 2. Закона о робним резервама прописује се обавеза формирања обавезних резерви најкасније до 31. децембра 2022. године. Формирање обавезних резерви нафте и деривата нафте јесте један од основних и стратешких циљева у области енергетике и представља важан предуслов за подизање нивоа енергетске безбедности Републике Србије.
Поред Закона о робним резервама и циљева заснованих на одредбама Закона о енергетици у овој области, постоје захтеви који произилазе из Директиве ЕЗ 119/2009, а које су у обавези да испуне државе чланице Европске уније и државе које су у процесу приступања ЕУ који се односе на обавезу складиштења обавезних резерви. Из тог разлога, формирање обавезних резерви у Републици Србији је и предуслов за отварање „Преговарачког поглавља 15 – Енергетика“.
Обавезне резерве, у складу са чланом 16. Закона о робним резервама, формирају се и одржавају у сировој нафти, дериватима нафте и уговорним правима на куповину одређених количина нафте и деривата нафте. Најмање једна трећина обавезе чувања резерви треба да буде у готовим производима и то оних појединих деривата нафте чија је заједничка заступљеност, изражена у еквиваленту сирове нафте, једнака најмање 75% укупне домаће потрошње из претходне године.
Просечни дневни увоз и просечна дневна потрошња у Републици Србији, као и количине обавезних резерви које се чувају, израчунавају се на основу еквивалента сирове нафте и методологије прописане Директивом ЕЗ 119/2009. На основу члана 15. став 4. Закона о робним резервама, Влада је донела Уредбу о методологији прикупљања и обраде података и обрачуну просечног дневног нето увоза, просечне дневне потрошње и количина обавезних резерви нафте и деривата нафте („Службени гласник РС“, број 108/14).
У јуну 2015. године донет је Дугорочни план постепеног формирања и одржавања обавезних резерви нафте и деривата нафте. Овим планом предвиђа се постепено формирање обавезних резерви, тако да се на основу залиха у висини 9,5 дана просечне дневне потрошње у 2015. години, преко 25 дана у 2020. години, предвиђа достизање 61 дана 2022. године.
Механизам чувања и складиштења обавезних резерви подразумева одређене учеснике у том механизму, најпре Централно складишно тело које су државе чланице ЕУ и државе са којима су отворена преговарачка поглавља ради стицања чланства у ЕУ, у обавези да оснују. То тело, које је у правном систему Републике Србије основано у саставу министарства надлежног за послове енергетике, одговорно је за стварање, одржавање и продају обавезних резерви, у складу са Директивом, што је од посебног значаја за остваривање циљева овог пројекта.
Које институције, поред Транснафте располажу државним капацитетима и, ако није тајна, колики су укупни релани капацитети складишта?
У Републици Србији тренутно је издато 27 лиценци за складиштење сирове нафте, деривата нафте или биогорива. За складиштење обавезних државних резерви се превашодно користе капацитети јавних складишта односно Републичке дирекције за робне резерве и Транснафте ад.
У следећој фази могуће је да ће се попуњавати слободни капацитети у приватном власништву или ће се приступити јавно приватном партнерству. Тренутни капацитети омогућавају 20 дана нормалног функционисања земље уколико дође до поремећаја у снабдевању.
Колико су нам складишта попуњена?
Што се тиче Транснафте АД складиште за сирову нафту је тренутно запуњено 63% и очекујемо да ће ове године бити запуњено 100%, а складиште за деривате сирове нафте је запуњено 100%. У овој години након реконструкција резервоара које су у току биће на располагању још додатни складишни капацитети за деривате. За друге енергетске субјекте немам податке.
Како се финансира набавка и чување робе у складиштима?
Министарство финансија приликом израде буџета Републике Србије поставља лимите у средствима за формирање обавезних резерви нафте и деривата нафте. Средства се обезбеђују тако што се из сваког литра продатог горива издвоји износ од 2,6 динара специјално намењен за ту сврху.
На бази датих лимита Министарство рударства и енергетике израђује Годишњи програм формирања и одржавања обавезних резерви нафте и деривата нафте и то тако да се из године у годину повећава број дана резерви, а у свему према преузетим међународним обавезама. Спровођење Годишњег програма формирања и одржавања обавезних резерви нафте и деривата нафте је поверено Управи за резерве енергената. За 2020 годину је планирано да укупно буде ускладиштена количина за 25 дана просечне потрошње у Рапублици Србији.
Имамо ли капацитета које смо изнајмили у иностранству за обезбеђивање обавезних државних резерви? Где и колико?
Колико ми је познато наша земља не изнајмљује капацитете у иностранству већ се исти искључиво формирају код нас.
Каква је политика обезбеђивања резерви нафте и деривата за нафтне компаније?
Нафтне компаније имају своје програме пословања и вишегодишње планове којима обухватају и проблематику обезбеђења нафте односно нафтних деривата за своје пословање. Када су у питању обавезне резерве, њима се искључиво бави Министарство рударства и енергетике преко Управе за складиштење обавезних резерви енергената, и они то раде веома професионално и одговорно.
Каква је ситуација у нашем окружењу?
Већина балканских земаља се налази у сличној ситуацији као и Република Србија у постепеном повећавању количина обавезних резерви нафте и деривата нафте како би постепено дошли до количина шодно преузетим међународним обавезама, с тим да је тренутно ситуација у Србији најбоља.
Имате ли податке о концепцијама и капацитетима за скадиштење нафте и деривата у свету: Европи, Америци, азијским земљама…
Европа, Америка и део азијских земаља имају прописану обавезу шодно Споразуму о међународном енергетском програму ИЕА за држањем обавезних резерви нафте и нафтних деривата у количини од 90 дана просечног дневног нето увоза рачунате на бази претходне године. Европска унија прописује обавезне резреве нафте и деривата у количини од 90 дана просечног дневног нето увоза рачунате на бази претходне године или 61 дан просечне дневне потрошње у зависности која од ове две количине је већа. Србија сагласно Уговору о оснивању Енергетске заједнице између Европске заједнице и земаља Европе које за сада нису чланице ЕУ има обавезу такође да испоштује ове количине резерви.
Да ли све земље имају обавезне, државне резерве?
Богате и уређене земље воде рачуна о својој енергетској безбедности тако да су по питању стицања и чувања обвезних резерви енергената веома одговорне. Постоји више начина формирања обавезних резерви енергената. Један је тај где централно складишно тело купује нафту и нафтне деривате и складишти их у својим или изнајмљеним складиштима, други је изнајмљивање складишног простора у иностранству, трећи модел је обавеза привредних друштава која се баве нафтним послом да чувају одређени проценат својих капацитета и по потреби их стављају држави на располагање, четврти је опциони закуп тзв. тикети.
Све земље имају установљене обавезне резерве а разлике су само у количини коју складиште као и расподели по облику енергената (сирова нафта, дизел, бензин, гас…)
Каква је политика које државе прописују нафтним компанијама?
Као што сам навео основна брига сваке државе је да обезбеди стабилно функционисање привредног система и шодно томе, када је у питању енергетска безбедност, прописују се правила понашања нафтним компанијама кроз политику енергетских биланса.
Које су цене закупа ових капацитета?
Цена закупа варира од земље до земље као што варира и цена горива. Она зависи од развијености складишних и транспортних капацитета, развијености земље, ГДП-а, близини морских лука, рафинерија и тд. У нашем окружењу те цене се крећу од 2,5 до 3,5 евра по тони/месец за сирову нафту и 6 до 8 евра по м3/месец за нафтне деривате.
Цена складиштења у складиштима у јавној својини обрачунава се у складу са Уредбом о методологији за одређивање цена складиштења обавезних резерви нафте и нафтних деривата у складиштима у јавној својини.
Да ли су највећи капацитети за изнајмљивање везани за морске луке, терминале и нафтоводе?
Логично је да су највећи капацитети у близини великих лука, рафинерија нафте и нафтовода јер се тамо транспортују и складиште због прераде и потрошње.
Интервју преузет са странице Балкан Магазин.
29.04.2020.
Јавна предузећа и предузећа у власништву државе у Србији у највећем броју су „делимично транспарентна“, налаз је истраживања „Индекс транспарентности јавних предузећа и предузећа у државном власништву“, данас представљеног у Београду. У истраживању организације „Транспарентност Србија“ у сарадњи с „Транспарентношћу Чешке“ предузећа рангирано је 40 предузећа.
Златко Минић из „Транспарености Србија“ је казао да док је већина тих предузећа у Чешкој углавном транспарентна, у Србији је у тој категорији свега 11 предузећа од којих шест државних и пет локалних.
А „потпуно транспарентно предузеће не постоји ни у Чешкој, ни у Србији“, налаз је је истраживања.
Најбоље рангирана предузећа у Србији су „Србијаводе“ и „Топлана Шабац“, а „углавном транспарентна“ су „Србијакарго“, „Водовод“ Суботица, „Водовод и канализација“ Крагујевац, „Емисиона техника и везе“, „Транснафта“, „Путеви Србије“, „Београдски водовод и канализација“, Електропривреда Србије и ЈКП „Шумадија“, Крагујевац.
Минић је истакао да је „делимично транспарентно“, а њих је највише, 15 предузећа, од којих су три дршавна и 12 локалних, а три државна и два локална пртедузећа су оцењена као „углавном нетранспарентна“.
У најлошијој категорији „нетранспарентних предузећа“, девет је предузећа: три државна и шест локалних.
Најлошије је рангирана „МБ наменска“, за коју је Минић навео да нема ни функционалну интернет презентацију на српском језику и није одговорила на захтеве за приступ информацијама.
У тој последњој категорији су и „Аеродроми Србије“, „Комстан“ Трстеник, Градска топлана Крушевац, ЈКП „Наш дом“ Пожега, „Нови дом“ Врање, ЈП НП „Копаоник“, Водовод Врање и Водовод Зајечар.
Најбоље оцене јавна предузећа и предузећа у власништву државе у Србији су добила у области јавних набавки, а најлошије оцене по (не)објављивању уговора за правне, консултантске и рекламне услуге.
У Чешкој су предузећа добила најбоље оцене по објављивању огласа за запошљавање на својим сајтовима, али, с друге стране, ниједно од тих предузећа у Чешкој није објавило финансијски план, док је у Србији финансијски план објавилп 75 одсто предузећа.
У Србији је „солидан законски оквир“ Закон о јавним предузећима, али се он „врло мало поштује“, док у Чешкој не постоји тако стриктан оквир, али постоји добра пракса, рекао је Минић.
Милан Елбл из Транспарентности Чешке је казао да у његовој земљи нема централног закона о јавним предузећима, већ постоји „децентрализовани стил“.
„Немају их много, али поштују малобројне обавезе“, рекао је Еибл и додао да су чешке компаније по тим, малобројним, обавезама боље у односу на Србију.
Програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић навео је да та предузећа имају значајан удео у српској привреди и да је зато важно да обавештавају јавност о свом пословању.
„Знамо с колико проблема се суочавамо када тражимо податке о тим предузећима“, рекао је Ненадић.
Рекао је и да је недопустиво то што је знатан број руководилаца многих од тих предузећа у „в.д. стању“.
Повереник Србије за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић рекао је да је од тога што Закон о приступу информацијама од јавног значаја несумњиво касни, важније је шта ће писати у том закону.
По другом новом закону, о заштити података о личности, служба повереника има већа овлашћења, међу којима инспекцијски надзор, али тај надзор нема у вези с информацијама од јавног значаја и указао да предлаже санкције за случајеве „ћутања управе“ на захтеве који јој се подносе.
Вест преузета са интернет странице Агенције Бета.
20.11.2019.
Обавештавају се запослени у ЈП Транснафта, њени добављачи, повериоци и други заинтересовани, да је ЈП ТРАНСНАФТА Панчево променила правну форму, из правне форме јавног предузећа, у правну форму акционарског друштва које није јавно, под пуним пословним именом:Акционарско друштво за транспорт нафте нафтоводима и транспорт деривата нафте продуктоводима „Транснафта“ Панчево (у даљем тексту: Акционарско друштво). Скраћено пословно име Акционарског друштва гласи: ТРАНСНАФТА АД Панчево.
Матични број: 20084731. Седиште Акционарског друштва је у Панчеву, ул. Змај Јове Јовановића бр. 1.
Наведена промена ступа на снагу 3. августа 2019. године, од када се сва коресподенција врши са Акционарским друштвом користећи пуно пословно име или скраћено: ТРАНСНАФТА АД Панчево.
Регистрацијом Акционарског друштва, настају следеће правне последице:
1) Јавно предузеће наставља да послује као акционарско друштво које није јавно и престаје да послује као јавно предузеће;
2) Акционарско друштво наставља да обавља делатности Јавног предузећа, на исти начин као и Јавно предузеће пре промене правне форме;
3) Акционарско друштво наставља да буде власник целокупне имовине и дужник свих обавеза Јавног предузећа;
4) Судски и други поступци у име, односно против Јавног предузећа настављају се у име односно против Акционарског друштва;
5) Сви уговори које је Јавно предузеће пуноважно закључило до дана регистрације промене правне форме, остају на снази и Акционарско друштво наставља да буде уговорна страна у тим уговорима без потребе закључења посебних анекса;
6) Основни капитал Јавног предузећа конвертован је у акције, чији је власник Република Србија, у 1оо% од укупне емисије акција.
04.04.2019.
Поступак промене правне форме ЈП “Транснафта“ из форме јавног предузећа у правну форму акционарског друштва покренут је на основу Закључка Владе Републике Србије о прихватању полазних основа за промену правне форме ЈП “Транснафта“ 05 број 023-9623/2012-1 од 22.02.2013.године.
Наведеним, полазним основама идентификовани су разлози за промену правне форме који проистичу са једне стране, из обавеза које је Република Србија преузела Споразумом о стабилизацији и придруживању закљученим са Европском унијом („Службени гласник РС“ – Међународни уговори, број 83/08), које су конкретизоване кроз опредељење ка корпоративизацији свих јавних предузећа, укључујући и ЈП “Транснафта“, изражено Меморандумом о буџету и економској и фискалној политици за 2011. годину са пројекцијама за 2012. и 2013. годину („Службени гласник РС“ бр. 102/2010), а са друге стране из потребе уређења сектора енергетике шодно решењима усвојеним кроз тзв. Трећи пакет прописа Европске уније из области енергетике.
Надзорни одбор Јавног предузећа за транспорт нафте нафтоводима и транспорт деривата нафте продуктоводима, на седници одржаној дана 28.03.2019. године, донео је предлог одлуке о промени правне форме Јавног предузеће за транспорт нафте нафтоводима и транспорт деривата нафте продуктоводима, Панчево, ул. Змај Јове Јовановића бр. 1, матични број 20084731, ПИБ 104061151.
Предлог одлуке о промени правне форме јавног предузећа у акционарско друштво, усвојен је због проширења обима и успостављања нових начина обављања привредних делатности, и ради омогућавања економичнијег вођење пословних процеса, обављања привредних делатности и доношења организационих и пословних одлука, чиме ће се створити услови за пословање Транснафте по принципима доброг корпоративног управљања и ефикасног пословања.
Промена правне форме којом ЈП “Транснафта“, из правне форме јавног предузећа прелази у правну форму акционарског друштва не утиче на правни субјективитет ЈП “Транснафта“. Привредно друштво наставља да постоји као исто правно лице, али друге правне форме.
03.10.2018.
Министар одбране Александар Вулин обишао је данас Складиште погонског горива „Лединци“ код Новог Сада и састао се са представницима Министарства рударства и енергетике и руководством ЈП „Транснафта“.
Повод данашњег обиласка био је даља сарадња са ЈП „Транснафта“ и Министарством рударства и енергетике у чувању државних и војних резерви нафте и нафтних деривата у војним складиштима погонског горива, у оквиру државног Програма остваривања стратегије развоја енергетике Републике Србије.
Како је истакао министар Вулин, Војска Србије се убрзано развија и модернизује, тако да су потребе за енергентима све израженије и с тим у вези, на данашњем састанку, разматрани су даљи развој сарадње и могућности проширења капацитета војних резерви енергената.
Вест преузета са интернет странице Министарства одбране.