Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je kolektivni ugovor sa Transnafta AD Pančevo.
Pri potpisivanju kolektivnog ugovora sa Transnafta AD Pančevo ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je izjavila: “Ovo preduzeće skladišti više od 120.000 metara kubnih nafte i naftnih derivata i podizanje nivoa zaštite od požara i doprinosi većoj sigurnosti snabdevanja tržišta”. U “Transnafti” koja ima oko 170 zaposlenih izmenom Kolektivnog ugovora omogućava se formiranje vatrogasne jedinice u skladu sa propisima Ministarstva unutrašnjih poslova, čime će se obezbediti visok nivo zaštite skladišnih kapaciteta od požara.
Sastanku je prisustvovao v.d.direktor Prof.dr Bogdan Kuzmanović i Milojko Glavonjić predsednik Sindikata. Pored Transnafta AD Pančevo ugovor je takođe potpisala i “Elektrodistribucija Srbije”.
.
Svečanost će biti održana u hali “Čair” u Nišu sa početkom u 18 časova.
Datum, 15. septembar, izabran je za obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, jer je tog dana 1918. godine probijen Solunski front, a na osnovu odluke vlada Srbije i Republike Srpske o zajedničkom obeležavanju ovog datuma.
Uz prisustvo zvaničnika Srbije i Republike Srpske, patrijarha i velikog broja građana praznik je prvi put svečano proslavljen 2021. godine i to u Beogradu na Savskom trgu, kod spomenika Stefanu Nemanji, a prošle godine u Bijeljini.
Skup svake godine počinje intoniranjem himni Republike Srpske i Srbije “Moja Republika” i “Bože pravde”.
Uoči praznika zvaničnici pozivaju sve pripadnike srpskog naroda, gde god da žive, da na kućama istaknu narodnu zastavu – “trobojku”.
Čestitku povodom praznika uputio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vest preuzeta sa RTS..
“Ubrzo nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju o izgradnji naftovoda sa Mađarskom ,formirana je posebna Radna grupa za ovaj projekat čime smo praktično krenuli u njegovu realizaciju.Cilj nam je da izgradnjom ovog naftovoda dobijemo još jedan pravac snabdevanja sirovom naftom,kao što već imamo kada je u pitanju prirodan gas ,čime ćemo imati veću sigurnost snabdevanja domaće rafinerije,a time i domaćeg tržišta ” rekla je Đedović.
Izgradnja naftovoda Srbija – Mađarska prepoznata od strane Vlade Srbije kao jedan od prioritetnih projekata.
Sa predstavnicima ” Transnafta AD Pančevo “, koja će biti investitor na ovom projektu,razgovarano je o narednim koracima koji su planirani u vezi sa realizacijom ovog projekta,a tiču se pre svega izrade planske i tehničke dokumentacije,ali i o drugim projektima koji su važni za povećanje kapaciteta za skladištenje nafte i naftnih derivata .
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je danas sa v.d. direktora „Transnafta AD Pančevo“ Bogdanom Kuzmanovićem o projektu izgradnje naftovoda od Novog Sada do Mađarske koji će Srbiju povezati na naftovod „Družba“ i unaprediti sigurnost snabdevanja naftom.
„U uslovima svetske energetske krize najvažnije je da sagledamo sve mogućnosti i potrebne investicije koje će obezbediti sigurnost snabdevanja energijom i energentima i veću energetsku bezbednost naše zemlje. Kao što radimo na diversifikaciji snabdevanja prirodnim gasom, veoma je važna diversifikacija snabdevanja naftom i uveliko pripremamo projekat izgradnje novog naftovoda kojim ćemo se povezati sa sistemom naftovoda u Mađarskoj. Time ćemo u potpunosti obezbediti sigurnost snabdevanja Rafinerije nafte u Pančevu i diversifikovati pravce snabdevanja naftom“, rekla je ministarka.
Kuzmanović je informisao ministarku rudarstva i energetike o napretku razgovora sa mađarskom kompanijom „Mol“ o usaglašavanju tehničkih aspekata izgradnje novog naftovoda koji će Srbiji obezbediti 5,5 miliona tona nafte godišnje.
U narednim nedeljama se očekuje i potpisivanje Memoranduma o saradnji za realizaciju izgradnje naftovoda Mađarska-Srbija.
Na sastanku je razgovarano i o prioritetnim investicijima Transnafte i planovima izgradnje novih interkonekcija, naftovoda i produktovoda, koji će Srbiju povezati sa susednim zemljama i dodatno unaprediti sigurnost snabdevanja naftom.
Izvor: www.mre.gov.rs
Na osnovu člana 327. Zakona o energetici („ Službeni glasnik PC”, br. 145/14, 95/18 — dr. zakon i 40/21), člana 19. Odluke o izmenama i dopunama Osnivačkog akta Javnog preduzena „Transnafta” („Službeni glasnik PC”, broj 40/19), člana 25. Statuta Akcionarskog društva za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima „Transnafta” Pančevo, Skupština Akcionarskog društva za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima „Transnafta” Pančevo, na sednici održanoj dana 30.03.2023. godine, donosi: PRAVILA O RADU SISTEMA ZA TRANSPORT NAFTE NAFTOVODOM TRANSNAFTA AD PANČEVO.
Sa planom se možete podrobnije upoznati u sekciji Dokumenti, ili na ovom linku.
Objavljeno 31.03.2023.
Jadranski naftovod, deoničko društvo (JANAF) organizivao je 6. međunarodnu energetsko-naftnu konferenciju pod nazivom „RePowerEU: Aktualni izazovi evropske energetske sigurnosti“, koja se održala 15. marta 2023. u Zagrebu.
Na koferenciji su prisustvovali v.d direktora prof. dr Bogdan Kuzmanović, Savetnik generalnog direktora za poslove skladištenja dr Slobodan Radišić, direktor Funkcije za sistemsku podršku Dejan Polanec i Izvršni direktor za trgovinu nafte i derivatima nafte Aleksandar Đurđev.
Predstavnici četiri državna gasna preduzeća, sindikalci tih kompanija i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović potpisali su kolektivne ugovore koji će doneti povećanje zarada od šest odsto za 1.500 radnika i kolektiva.
Ministarka Đedović je tom prilikom izjavila da država mora da zadrži kadrove u svojim preduzećima.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je danas sa v.d.direktorom Transnafte a.d. Pančevo Bogdanom Kuzmanovićem o pripremi izgradnje novog naftovoda između Srbije i Mađarske kojim će se diversifikovati snabdevanje naftom.
Ministarka je podsetila da je prilikom jučerašnjeg susreta sa ministrom spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peterom Sijartom iskazana podrška realizaciji ovog projekta kao i da će Transnafta početi razgovore sa mađarskom kompanijom o tehničkim detaljima.
“Realizacijom ovog projekta obezbedila bi se diversifikacija snabdevanja sirovom naftom i povećali bismo sigurnost snabdevanja rafinerije nafte Pančevo. Takođe, smanjili bi se i ukupni troškovi transporta sirove nafte u odnosu na transport do Omišlja, a zatim naftovodom do granice sa Republikom Srbijom “, poručila je ministarka Đedović.
Trasa novog naftovoda od Ađe do Novog Sada bila bi duga 128 kilometara, procenjena vrednost investicije izgradnje naftovoda na teritoriji Republike Srbije je 100 miliona evra, a investitor sa srpske strane bila bi Transnafta.
Izvor: www.mre.gov.rs
Događaj koji je svakako obeležio današnji dan i okupio stručan i eminentni srpski i inostrani establišment je Beogradski ekonomski forum. Kao jedan od vodećih događaja u regionu jugoistočne Evrope, Beogradski ekonomski forum predstavlja godišnji pregled političkih, ekonomskih i poslovnih kretanja Srbije, pruža analizu uloge zemlje u regionu i odličnu platformu za komunikaciju među političkim, privrednim i poslovnim liderima u regionu jugoistočne Evrope. Na Forumu se svake godine raspravlja o globalnim promenama, tehničko-tehnološkim inovacijama, aktuelnim privrednim kretanjima i mogućnostima za investiranje uz podršku državnog aparata. Takođe, jedna od vodećih tema bila je naftna kriza i njeni efekti na domaća privredna zbivanja.
Na uvodnom izlaganju prisutne su pozdravili ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji su posebno akcentovali koliko se spoljnopolitički, globalni uticaji odražavaju u energetskom sektoru, nužnost diversifikacije, a s tim u vezi i predstavili mogućnost novih projekata i saradnje sa susednom Mađarskom.
Nakon pozdravnog govora usledio panel “Pipeline Conundrum: new regional energy avenues” u okviru kojeg je Transnafta AD predstavljao v.d. diektora prof. dr Bogdan Kuzmanović stručnim stavovima o političkim krizama, aktuelnim dešavanjima, globalnim pomeranjima, kao i daljim mogućnostima ulaganja stranih direktnih investicija u našu zemlju, ali i učešću „ zelene energije“, njenim potencijalima, šansama i rizicima. Težište panela je bila i uloga države u kriznim situacijama i način na koji podstiče dalji razvoj i investicije.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je sa v.d. direktorom „Transnafta AD Pančevo“ Bogdanom Kuzmanovićem o planovima izgradnje novih naftovoda, kojima bi se unapredila sigurnost snadbevanja naftom i diverzifikovale transportne rute.
Ministarka je najpre podsetila da posle stupanja na snagu 8. paketa sankcija EU prema Ruskoj Federaciji Srbija neće moći da uvozi rusku naftu kroz naftovod JANAF. Uprkos tome obezbeđen je nastavak sigurnog snadbevanja srpskog tržišta, naglasila je Đedović. „Obezbedili smo dovoljno nafte iz drugih izvora na svetskom tržištu i prilagodili se novonastaloj situaciji“, rekla je ministarka.
Ona je navela da se intezivno razmišlja o izgradnji novog naftovoda sa Mađarskom i priključenju na naftovod „Družba“, kojim bi Srbija dobila još jedan pravac snadbevanja. Takođe, dodala je i da se razmatra i izgradnja interkonekcija sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, koje bi dodatno unapredile sigurnost snadbevanja, ali i učinile Srbiju značajnom tranzitnom zemljom.
Novi naftovod do Mađarske mogao bi da se izgradi za dve godine, izjavio je v.d. direktora „Transnafta AD Pančevo“ i istakao da bi gradnja bila olakšana s obzirom da bi se verovatno koristila trasa postojećeg gasovoda.
Transnafta AD Pančevo na čelu sa v.d. direktorom prof. dr Bogdanom Kuzmanovićem prisustvovala je radnom sastanku na kome je oformljen tim koji će raditi u interesu građana, tim Srbije sa novom ministarskom rudarstva i energetike gospođom Dubravkom Đedović.
Vlade Republike Srbije i Republike Srpske odlučile su da Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave zajednički praznuju 15. septembra, na dan kada je 1918. godine počeo proboj Solunskog fronta.
Centralno obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave ove godine je u Bijeljini.
Već više od 25 godina, Forum okuplja renomirane stručnjake i eminentna imena domaće i regionalne privredne i političke scene.
Kao organizator Kopaonik biznis foruma, Savez ekonomista Srbije nastoji da održi i neguje saradnju između relevantnih učesnika i na taj način ponudi interaktivnu platformu za razmenu mišljenja, argumentovanu, konstruktivnu raspravu, sagledavajući pri tome ključne reformske izazove iz različitih uglova: političkog i privrednog, mikro i makro ekonomskog, iz ugla realnog i finansijskog sektora, domaćih i stranih investitora, privatnih i javnih preduzeća, teorije i prakse. Forum teži da bude istinski praznik za ekonomiste, sajam ideja, kao i svojevrsni godišnji reality check za kreatore ekonomskih politika, mesto na kome se sumiraju rezultati ekonomske politike naše zemlje između dva događaja.
Zahvaljujući svojoj tradiciji i dokazanom kvalitetu, Kopaonik biznis forum se pozicionirao kao najznačajniji događaj ove vrste u Srbiji i regionu. Sa aspekta svog značaja i uticaja, Kopaonik biznis forum je prepoznat kao „srpski Davos“ i doprinosi pozitivnom brendiranju Srbije u svetu. Svake godine Forum privlači značajnu pažnju medija.
Najvažniji zaključci i preporuke Kopaonik biznis foruma sumiraju se u dokumentu „Kopaonik konsenzus“. Ovaj dokument, prvenstveno namenjen Vladi Republike Srbije, Narodnoj banci Srbije i relevantnim institucijama, predstavlja doprinos organizatora kreiranju izvodljivih i efikasnih politika u želji da nastavak ekonomske tranzicije Srbije bude brži i kvalitetniji.
Jačanjem regionalne dimenzije poslednjih godina, Forum privlači sve veći broj učesnika iz susednih zemalja i Zapadnog Balkana. Regionalna saradnja predstavlja neophodan preduslov za budućnost regiona u celini, kao i za svaku zemlju pojedinačno, pre svega kada je u pitanju njihova evropska perspektiva. Bliža saradnja, partnerstvo i kontakti sa naprednijim, iskusnijim članicama EU pružile bi ovim zemljama mogućnosti za direktno učenje, usvajanje najboljih praksi i njihovo prevođenje u kontekst zapadnog Balkana, što bi u konačnom poboljšalo rešavanje tekućih pitanja i izazova u regionu.
Na Panel diskusiji je pored v.d. direktora Transnafta AD, Prof. dr Bogdana Kuzmanovića prisustvovala i ministarka rudarstva i energetike Prof. dr Zorana Mihajlović.
TRANSNAFTA AD Pančevo na čelu sa v.d. direktorom, profesorom dr Bogdanom Kuzmanovićem je imala zadovoljstvo da u petak 22. januara, ugosti i organizuje radni sastanak sa predstavnicima ORS Oil Gaz DOO, China Construction Third Engineering Bureau i Touchstone Capital Partners Group.
S obzirom da se u budućem periodu planira značajan projekat izgradnje rafinerije nafte Smederevo, TRANSNAFTA je prepoznata kao budući transporter sirove nafte te su i teme sastanka pored uspostavljanja buduće saradnje bile i izgradnja naftovoda kroz Republiku Srbiju, koji je potreban za nesmetani rad buduće rafinerije.
U narednom periodu se očekuje konkretizacija i preliminarna evaluacija vezana za ceo projekat, kao i formiranje Radne grupe koju će formirati Vlada Republike Srbije kako bi se započelo sa realizacijom projekta.
Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike prof. dr Zorana Mihajlović održala je sastanak sa vršiocem dužnosti direktora „Transnafte” prof. dr Bogdanom Kuzmanovićem o tekućim projektima izgradnje naftovoda i skladišta naftnih derivata, kao i planiranim investicijama ove kompanije.
Direktor Kuzmanović je informisao potpredsednicu Vlade i njen tim o svim aktuelnim projektima ”Transnafte” i planiranim investicijama, uključujući i potencijalna ulaganja u cilju obezbeđivanja novih pravaca snabdevanja naftom.
Jedna od tema sastanka bila je i prenos vlasništva za deo naftovoda kod Novog Sada, koji je gradio JP ”Srbijagas”, u okviru izmeštanja gasovoda i naftovoda koji su se nalazili u zoni auto-puta E-75.
Takođe, razgovarano je i o potrebi otpočinjanja pregovora o novom kolektivnom ugovoru u ovom preduzeću, s obzirom na to da aktuelni ističe početkom 2021. godine.
Beograd, 30. novembar 2020.
Preuzeto sa sajta Vlade Republike Srbije
Svedoci smo dešavanja za koja do pre neku godinu nismo mogli ni da sanjamo. Kamatne stope su negativne već nekoliko godina a sada je i cena nafte otišla u minus. Tako nešto se ne pamti. Potražnja za naftom i njenim derivatima pala je za čak 30 odsto, jer su vlade širom sveta poručile građanima da ostanu kod kuće kako bi sprečile širenje koronavirusa što je prizemljilo avione a autobuse i automobile ostavilo parkiranim. Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK), Rusija i drugi veliki proizvođači sklopili su dogovor o smanjenju proizvodnje, ali taj sporazum će smanjiti zalihe samo za oko 10 odsto i počeće da se sprovodi od maja meseca. Veliki trgovci naftom bore se da pronađu brodove, železničke vagone i naftovode za skladištenje goriva, jer se konvencionalna skladišta popunjavaju usled obilne ponude koju su uslovili cenovni rat proizvođača nafte i pad tražnje u vreme pandemije korona virusa. Svet je prepun zaliha nafte. Prema podacima trgovaca i prevoznika nafte, kopneni rezervoari su već puni ili zauzeti. Oko 130 miliona barela sirove nafte već se nalazi u plutajućim skladištima a desetine tankera rezervisani su poslednjih dana da, kao plutajuća skladišta, nose najmanje 30 miliona barela mlaznog goriva, benzina i dizela, kaže za Balkanmagazin prof. dr Bogdan Kuzmanović, v.d. direktora Transnafte AD.
Čemu nas ova kriza uči po pitanju budućih politika za skladištenje nafte i derivata?
Dešavaju se presedani u ekonomskom, geopolitičkom i bezbednosnom smislu tako da je neophodno obezbediti energetsku i prehrambenu sigurnost za naciju. Ovu opomenu treba ozbiljno shvatiti i obezbediti dovoljne kapacitete pre svega za svoje potrebe, a možda ne bi bilo loše obezbediti višak skladišnog prostora koji bi se mogao veoma lako i lepo unovčiti. Kada imate višak kapaciteta vi ga možete ili iznajmiti ili popuniti jeftinim energentima koje ćete kasnije, kada cene porastu dobro prodati.
Imamo li u Srbiji slobodnih kapaciteta za iznajmljivanje drugima?
Nažalost nemamo dovoljno kapaciteta ni za sopstvene potrebe i očekuje se izgradnja novih skladišta za tu svrhu.
Koja je politika skladištenja u Srbiji?
Republika Srbija je u obavezi da formira obavezne rezerve nafte i derivata nafte u visini 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje u Republici Srbiji, u zavisnosti koja količina je veća. Odredbom člana 15. stav 2. Zakona o robnim rezervama propisuje se obaveza formiranja obaveznih rezervi najkasnije do 31. decembra 2022. godine. Formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte jeste jedan od osnovnih i strateških ciljeva u oblasti energetike i predstavlja važan preduslov za podizanje nivoa energetske bezbednosti Republike Srbije.
Pored Zakona o robnim rezervama i ciljeva zasnovanih na odredbama Zakona o energetici u ovoj oblasti, postoje zahtevi koji proizilaze iz Direktive EZ 119/2009, a koje su u obavezi da ispune države članice Evropske unije i države koje su u procesu pristupanja EU koji se odnose na obavezu skladištenja obaveznih rezervi. Iz tog razloga, formiranje obaveznih rezervi u Republici Srbiji je i preduslov za otvaranje „Pregovaračkog poglavlja 15 – Energetika“.
Obavezne rezerve, u skladu sa članom 16. Zakona o robnim rezervama, formiraju se i održavaju u sirovoj nafti, derivatima nafte i ugovornim pravima na kupovinu određenih količina nafte i derivata nafte. Najmanje jedna trećina obaveze čuvanja rezervi treba da bude u gotovim proizvodima i to onih pojedinih derivata nafte čija je zajednička zastupljenost, izražena u ekvivalentu sirove nafte, jednaka najmanje 75% ukupne domaće potrošnje iz prethodne godine.
Prosečni dnevni uvoz i prosečna dnevna potrošnja u Republici Srbiji, kao i količine obaveznih rezervi koje se čuvaju, izračunavaju se na osnovu ekvivalenta sirove nafte i metodologije propisane Direktivom EZ 119/2009. Na osnovu člana 15. stav 4. Zakona o robnim rezervama, Vlada je donela Uredbu o metodologiji prikupljanja i obrade podataka i obračunu prosečnog dnevnog neto uvoza, prosečne dnevne potrošnje i količina obaveznih rezervi nafte i derivata nafte („Službeni glasnik RS“, broj 108/14).
U junu 2015. godine donet je Dugoročni plan postepenog formiranja i održavanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte. Ovim planom predviđa se postepeno formiranje obaveznih rezervi, tako da se na osnovu zaliha u visini 9,5 dana prosečne dnevne potrošnje u 2015. godini, preko 25 dana u 2020. godini, predviđa dostizanje 61 dana 2022. godine.
Mehanizam čuvanja i skladištenja obaveznih rezervi podrazumeva određene učesnike u tom mehanizmu, najpre Centralno skladišno telo koje su države članice EU i države sa kojima su otvorena pregovaračka poglavlja radi sticanja članstva u EU, u obavezi da osnuju. To telo, koje je u pravnom sistemu Republike Srbije osnovano u sastavu ministarstva nadležnog za poslove energetike, odgovorno je za stvaranje, održavanje i prodaju obaveznih rezervi, u skladu sa Direktivom, što je od posebnog značaja za ostvarivanje ciljeva ovog projekta.
Koje institucije, pored Transnafte raspolažu državnim kapacitetima i, ako nije tajna, koliki su ukupni relani kapaciteti skladišta?
U Republici Srbiji trenutno je izdato 27 licenci za skladištenje sirove nafte, derivata nafte ili biogoriva. Za skladištenje obaveznih državnih rezervi se prevashodno koriste kapaciteti javnih skladišta odnosno Republičke direkcije za robne rezerve i Transnafte ad.
U sledećoj fazi moguće je da će se popunjavati slobodni kapaciteti u privatnom vlasništvu ili će se pristupiti javno privatnom partnerstvu. Trenutni kapaciteti omogućavaju 20 dana normalnog funkcionisanja zemlje ukoliko dođe do poremećaja u snabdevanju.
Koliko su nam skladišta popunjena?
Što se tiče Transnafte AD skladište za sirovu naftu je trenutno zapunjeno 63% i očekujemo da će ove godine biti zapunjeno 100%, a skladište za derivate sirove nafte je zapunjeno 100%. U ovoj godini nakon rekonstrukcija rezervoara koje su u toku biće na raspolaganju još dodatni skladišni kapaciteti za derivate. Za druge energetske subjekte nemam podatke.
Kako se finansira nabavka i čuvanje robe u skladištima?
Ministarstvo finansija prilikom izrade budžeta Republike Srbije postavlja limite u sredstvima za formiranje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte. Sredstva se obezbeđuju tako što se iz svakog litra prodatog goriva izdvoji iznos od 2,6 dinara specijalno namenjen za tu svrhu.
Na bazi datih limita Ministarstvo rudarstva i energetike izrađuje Godišnji program formiranja i održavanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte i to tako da se iz godine u godinu povećava broj dana rezervi, a u svemu prema preuzetim međunarodnim obavezama. Sprovođenje Godišnjeg programa formiranja i održavanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte je povereno Upravi za rezerve energenata. Za 2020 godinu je planirano da ukupno bude uskladištena količina za 25 dana prosečne potrošnje u Rapublici Srbiji.
Imamo li kapaciteta koje smo iznajmili u inostranstvu za obezbeđivanje obaveznih državnih rezervi? Gde i koliko?
Koliko mi je poznato naša zemlja ne iznajmljuje kapacitete u inostranstvu već se isti isključivo formiraju kod nas.
Kakva je politika obezbeđivanja rezervi nafte i derivata za naftne kompanije?
Naftne kompanije imaju svoje programe poslovanja i višegodišnje planove kojima obuhvataju i problematiku obezbeđenja nafte odnosno naftnih derivata za svoje poslovanje. Kada su u pitanju obavezne rezerve, njima se isključivo bavi Ministarstvo rudarstva i energetike preko Uprave za skladištenje obaveznih rezervi energenata, i oni to rade veoma profesionalno i odgovorno.
Kakva je situacija u našem okruženju?
Većina balkanskih zemalja se nalazi u sličnoj situaciji kao i Republika Srbija u postepenom povećavanju količina obaveznih rezervi nafte i derivata nafte kako bi postepeno došli do količina shodno preuzetim međunarodnim obavezama, s tim da je trenutno situacija u Srbiji najbolja.
Imate li podatke o koncepcijama i kapacitetima za skadištenje nafte i derivata u svetu: Evropi, Americi, azijskim zemljama…
Evropa, Amerika i deo azijskih zemalja imaju propisanu obavezu shodno Sporazumu o međunarodnom energetskom programu IEA za držanjem obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata u količini od 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza računate na bazi prethodne godine. Evropska unija propisuje obavezne rezreve nafte i derivata u količini od 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza računate na bazi prethodne godine ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje u zavisnosti koja od ove dve količine je veća. Srbija saglasno Ugovoru o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i zemalja Evrope koje za sada nisu članice EU ima obavezu takođe da ispoštuje ove količine rezervi.
Da li sve zemlje imaju obavezne, državne rezerve?
Bogate i uređene zemlje vode računa o svojoj energetskoj bezbednosti tako da su po pitanju sticanja i čuvanja obveznih rezervi energenata veoma odgovorne. Postoji više načina formiranja obaveznih rezervi energenata. Jedan je taj gde centralno skladišno telo kupuje naftu i naftne derivate i skladišti ih u svojim ili iznajmljenim skladištima, drugi je iznajmljivanje skladišnog prostora u inostranstvu, treći model je obaveza privrednih društava koja se bave naftnim poslom da čuvaju određeni procenat svojih kapaciteta i po potrebi ih stavljaju državi na raspolaganje, četvrti je opcioni zakup tzv. tiketi.
Sve zemlje imaju ustanovljene obavezne rezerve a razlike su samo u količini koju skladište kao i raspodeli po obliku energenata (sirova nafta, dizel, benzin, gas…)
Kakva je politika koje države propisuju naftnim kompanijama?
Kao što sam naveo osnovna briga svake države je da obezbedi stabilno funkcionisanje privrednog sistema i shodno tome, kada je u pitanju energetska bezbednost, propisuju se pravila ponašanja naftnim kompanijama kroz politiku energetskih bilansa.
Koje su cene zakupa ovih kapaciteta?
Cena zakupa varira od zemlje do zemlje kao što varira i cena goriva. Ona zavisi od razvijenosti skladišnih i transportnih kapaciteta, razvijenosti zemlje, GDP-a, blizini morskih luka, rafinerija i td. U našem okruženju te cene se kreću od 2,5 do 3,5 evra po toni/mesec za sirovu naftu i 6 do 8 evra po m3/mesec za naftne derivate.
Cena skladištenja u skladištima u javnoj svojini obračunava se u skladu sa Uredbom o metodologiji za određivanje cena skladištenja obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata u skladištima u javnoj svojini.
Da li su najveći kapaciteti za iznajmljivanje vezani za morske luke, terminale i naftovode?
Logično je da su najveći kapaciteti u blizini velikih luka, rafinerija nafte i naftovoda jer se tamo transportuju i skladište zbog prerade i potrošnje.
Intervju preuzet sa stranice Balkan Magazin.
29.04.2020.
Javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su “delimično transparentna”, nalaz je istraživanja “Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu”, danas predstavljenog u Beogradu. U istraživanju organizacije “Transparentnost Srbija” u saradnji s “Transparentnošću Češke” preduzeća rangirano je 40 preduzeća.
Zlatko Minić iz “Transparenosti Srbija” je kazao da dok je većina tih preduzeća u Češkoj uglavnom transparentna, u Srbiji je u toj kategoriji svega 11 preduzeća od kojih šest državnih i pet lokalnih.
A “potpuno transparentno preduzeće ne postoji ni u Češkoj, ni u Srbiji”, nalaz je je istraživanja.
Najbolje rangirana preduzeća u Srbiji su “Srbijavode” i “Toplana Šabac”, a “uglavnom transparentna” su “Srbijakargo”, “Vodovod” Subotica, “Vodovod i kanalizacija” Kragujevac, “Emisiona tehnika i veze”, “Transnafta”, “Putevi Srbije”, “Beogradski vodovod i kanalizacija”, Elektroprivreda Srbije i JKP “Šumadija”, Kragujevac.
Minić je istakao da je “delimično transparentno”, a njih je najviše, 15 preduzeća, od kojih su tri dršavna i 12 lokalnih, a tri državna i dva lokalna prteduzeća su ocenjena kao “uglavnom netransparentna”.
U najlošijoj kategoriji “netransparentnih preduzeća”, devet je preduzeća: tri državna i šest lokalnih.
Najlošije je rangirana “MB namenska”, za koju je Minić naveo da nema ni funkcionalnu internet prezentaciju na srpskom jeziku i nije odgovorila na zahteve za pristup informacijama.
U toj poslednjoj kategoriji su i “Aerodromi Srbije”, “Komstan” Trstenik, Gradska toplana Kruševac, JKP “Naš dom” Požega, “Novi dom” Vranje, JP NP “Kopaonik”, Vodovod Vranje i Vodovod Zaječar.
Najbolje ocene javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji su dobila u oblasti javnih nabavki, a najlošije ocene po (ne)objavljivanju ugovora za pravne, konsultantske i reklamne usluge.
U Češkoj su preduzeća dobila najbolje ocene po objavljivanju oglasa za zapošljavanje na svojim sajtovima, ali, s druge strane, nijedno od tih preduzeća u Češkoj nije objavilo finansijski plan, dok je u Srbiji finansijski plan objavilp 75 odsto preduzeća.
U Srbiji je “solidan zakonski okvir” Zakon o javnim preduzećima, ali se on “vrlo malo poštuje”, dok u Češkoj ne postoji tako striktan okvir, ali postoji dobra praksa, rekao je Minić.
Milan Elbl iz Transparentnosti Češke je kazao da u njegovoj zemlji nema centralnog zakona o javnim preduzećima, već postoji “decentralizovani stil”.
“Nemaju ih mnogo, ali poštuju malobrojne obaveze”, rekao je Eibl i dodao da su češke kompanije po tim, malobrojnim, obavezama bolje u odnosu na Srbiju.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić naveo je da ta preduzeća imaju značajan udeo u srpskoj privredi i da je zato važno da obaveštavaju javnost o svom poslovanju.
“Znamo s koliko problema se suočavamo kada tražimo podatke o tim preduzećima”, rekao je Nenadić.
Rekao je i da je nedopustivo to što je znatan broj rukovodilaca mnogih od tih preduzeća u “v.d. stanju”.
Poverenik Srbije za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je da je od toga što Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja nesumnjivo kasni, važnije je šta će pisati u tom zakonu.
Po drugom novom zakonu, o zaštiti podataka o ličnosti, služba poverenika ima veća ovlašćenja, medju kojima inspekcijski nadzor, ali taj nadzor nema u vezi s informacijama od javnog značaja i ukazao da predlaže sankcije za slučajeve “ćutanja uprave” na zahteve koji joj se podnose.
Vest preuzeta sa internet stranice Agencije Beta.
20.11.2019.
Obaveštavaju se zaposleni u JP Transnafta, njeni dobavljači, poverioci i drugi zainteresovani, da je JP TRANSNAFTA Pančevo promenila pravnu formu, iz pravne forme javnog preduzeća, u pravnu formu akcionarskog društva koje nije javno, pod punim poslovnim imenom:Akcionarsko društvo za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima „Transnafta” Pančevo (u daljem tekstu: Akcionarsko društvo). Skraćeno poslovno ime Akcionarskog društva glasi: TRANSNAFTA AD Pančevo.
Matični broj: 20084731. Sedište Akcionarskog društva je u Pančevu, ul. Zmaj Jove Jovanovića br. 1.
Navedena promena stupa na snagu 3. avgusta 2019. godine, od kada se sva korespodencija vrši sa Akcionarskim društvom koristeći puno poslovno ime ili skraćeno: TRANSNAFTA AD Pančevo.
Registracijom Akcionarskog društva, nastaju sledeće pravne posledice:
1) Javno preduzeće nastavlja da posluje kao akcionarsko društvo koje nije javno i prestaje da posluje kao javno preduzeće;
2) Akcionarsko društvo nastavlja da obavlja delatnosti Javnog preduzeća, na isti način kao i Javno preduzeće pre promene pravne forme;
3) Akcionarsko društvo nastavlja da bude vlasnik celokupne imovine i dužnik svih obaveza Javnog preduzeća;
4) Sudski i drugi postupci u ime, odnosno protiv Javnog preduzeća nastavljaju se u ime odnosno protiv Akcionarskog društva;
5) Svi ugovori koje je Javno preduzeće punovažno zaključilo do dana registracije promene pravne forme, ostaju na snazi i Akcionarsko društvo nastavlja da bude ugovorna strana u tim ugovorima bez potrebe zaključenja posebnih aneksa;
6) Osnovni kapital Javnog preduzeća konvertovan je u akcije, čiji je vlasnik Republika Srbija, u 1oo% od ukupne emisije akcija.
04.04.2019.
Postupak promene pravne forme JP “Transnafta“ iz forme javnog preduzeća u pravnu formu akcionarskog društva pokrenut je na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije o prihvatanju polaznih osnova za promenu pravne forme JP “Transnafta“ 05 broj 023-9623/2012-1 od 22.02.2013.godine.
Navedenim, polaznim osnovama identifikovani su razlozi za promenu pravne forme koji proističu sa jedne strane, iz obaveza koje je Republika Srbija preuzela Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju zaključenim sa Evropskom unijom („Službeni glasnik RS“ – Međunarodni ugovori, broj 83/08), koje su konkretizovane kroz opredeljenje ka korporativizaciji svih javnih preduzeća, uključujući i JP “Transnafta“, izraženo Memorandumom o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu sa projekcijama za 2012. i 2013. godinu („Službeni glasnik RS“ br. 102/2010), a sa druge strane iz potrebe uređenja sektora energetike shodno rešenjima usvojenim kroz tzv. Treći paket propisa Evropske unije iz oblasti energetike.
Nadzorni odbor Javnog preduzeća za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima, na sednici održanoj dana 28.03.2019. godine, doneo je predlog odluke o promeni pravne forme Javnog preduzeće za transport nafte naftovodima i transport derivata nafte produktovodima, Pančevo, ul. Zmaj Jove Jovanovića br. 1, matični broj 20084731, PIB 104061151.
Predlog odluke o promeni pravne forme javnog preduzeća u akcionarsko društvo, usvojen je zbog proširenja obima i uspostavljanja novih načina obavljanja privrednih delatnosti, i radi omogućavanja ekonomičnijeg vođenje poslovnih procesa, obavljanja privrednih delatnosti i donošenja organizacionih i poslovnih odluka, čime će se stvoriti uslovi za poslovanje Transnafte po principima dobrog korporativnog upravljanja i efikasnog poslovanja.
Promena pravne forme kojom JP “Transnafta“, iz pravne forme javnog preduzeća prelazi u pravnu formu akcionarskog društva ne utiče na pravni subjektivitet JP “Transnafta“. Privredno društvo nastavlja da postoji kao isto pravno lice, ali druge pravne forme.
03.10.2018.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin obišao je danas Skladište pogonskog goriva “Ledinci” kod Novog Sada i sastao se sa predstavnicima Ministarstva rudarstva i energetike i rukovodstvom JP “Transnafta”.
Povod današnjeg obilaska bio je dalja saradnja sa JP “Transnafta” i Ministarstvom rudarstva i energetike u čuvanju državnih i vojnih rezervi nafte i naftnih derivata u vojnim skladištima pogonskog goriva, u okviru državnog “Programa ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije”.
Kako je istakao ministar Vulin, Vojska Srbije se ubrzano razvija i modernizuje, tako da su potrebe za energentima sve izraženije i s tim u vezi, na današnjem sastanku, razmatrani su dalji razvoj saradnje i mogućnosti proširenja kapaciteta vojnih rezervi energenata.
Vest preuzeta sa internet stranice Ministarstva odbrane.