bscpen
latinica      |      ћирилица     |      english
Existing Users Log In
   
bscpen
latinica      |      ћирилица     |      english
Existing Users Log In
   

Развојни пројекти

Развојни пројекти

НАФТОВОД МАЂАРСКА-РЕПУБЛИКА СРБИЈА

У смислу стварања услова за реализацију националних интереса у области развоја енергетске инфраструктуре и диверсификације праваца снабдевања сировом нафтом Републике Србије, а све у циљу енергетске сигурности, ТРАНСНАФТА АД Панчево је приступило изради планске и пројектно-техничке документације за изградњу нафтовода Мађарска-Република Србија.
С обзиром да се Република Србија увозном сировом нафтом снабдева само из једног правца, преко Републике Хрватске, у разматрање је узет правац из Мађарске јер њеном територијом пролази нафтовод Дружба, којим се снабдева део Европе. Нов нафтовод би се водио од границе са Републиком Мађарском у коридору гасовода Магистрални гасовод „граница Бугарске – граница Мађарске“ (Балкански ток) до Госпођинаца и даље у коридору нафтовода УС Тиса – Нови Сад до Терминала Нови Сад у дужини од око 120 km, капацитета 5,5 милиона тона годишње.
Изградњом новог нафтовода ка Мађарској обезбедиће се сигурније снабдевање домаће рафинерије, а тиме и домаћег тржишта. Овај пројекат је планиран Полазним основама Плана развоја енергетске инфраструктуре и мера енергетске ефикасности до 2028. године са пројекцијама до 2030. године, где је на листи приоритетних пројеката из сектора нафте и нафтних деривата, као први делегиран пројекат Нафтовод Србија -Мађарска.
Министарство рударства и енергетике Републике Србије и Министарство спољних послова Републике Мађарске су 20.06.2023. године, у оквиру прве седнице Стратешког савета за сарадњу Србије и Мађарске, потписали Меморандум о разумевању о изградњи нафтовода Мађарска – Република Србија.
Крајем 2023. године нафтовод је проглашен пројектом од значаја за Републику Србију чиме су се стекли услови за покретање инвестиције. Почетком 2024. године су завршени тендерски и преговарачки поступак, изабрани су израђивачи Просторног плана подручја посебне намене и пројектно-техничке документације чиме је започета реализација инвестиције.

Складиштење сирове нафте и нафтних деривата има значајну улогу у обезбеђивању сигурности снабдевања енергијом, нарочито у случају поремећаја на тржишту изазваних несташицама које најчешће прати скок цена енергената.
Директивом ЕУ 2009/119/ЕЦ државе чланице обавезују се на држање резерви нафте и нафтних деривата у количини нето увоза за 90 дана или у количини 61-ог дана просечне дневне потрошње. Потписивањем Уговора о Енергетској заједници Југоисточне Европе и стицањем статуса кандидата за чланство у ЕУ, а у складу са наведеном директивом, Република Србија обавезана је да обезбеди услове за чување потребних количина сирове нафте и деривата нафте.
Компанија планира континуирано проширење капацитета за складиштење нафте и нафтних деривата у функцији делатности чувања обавезних резерви сирове нафте и нафтних деривата.

Развојни пројекти

Складиштење

Складиштење

Складиштење нафте

У складу са Уговором о ускладиштењу нафте закљученим са Министарством рударства и енергетике, Управом за резерве енергената, доступни капацитети за складиштење нафте на Терминалу Нови Сад Транснафта АД су у потпуности запуњени у 2019. години.У складу са наведеним, у наредном периоду се очекује наставак складиштења нафте, те запуњавање и будућих складишних капацитета.

У складу са Уговором о ускладиштењу деривата нафте закљученим са Министарством рударства и енергетике, Управом за резерве енергетике, запуњеност расположивих капацитета за складиштење деривата нафте на складишту Лединци је у 2019. години износила око 100%.

Складиштење

Складиштење деривата нафте

Развојни пројекти

Систем продуктовода кроз Србију

Продуктоводима се обезбеђује најрационалнији и најбезбеднији транспорт нафтних деривата до потрошачких центара, модерно управљање продуктима, смањене губитака и вероватноће изливања. Пројектовани транспорт деривата нафте (бензин и дизел гориво) обављао би се цевоводом у дужини од око 400 километара, од Рафинерије нафте Панчево у три правца, преко Новог Сада до Сомбора, преко Смедерева и Јагодине до Ниша и ка Београду. На наведеним локалитетима налазили би се терминали за складиштење нафтних деривата одакле би се вршило снабдевање гравитирајућих региона.
Систем продуктовода кроз Србију је пројекат од националног интереса јер доприноси сигурности снабдевања, енергетској ефикасности, очувању и заштити животне средине, мањој зависности од временских услова приликом транспорта као и равномерном регионалном развоју.

Активности на реализацији пројекта су почеле 2007. године и до сада је урађено следеће:
  • Урађена је и ревидирана Претходна студија изводљивости за Систем продуктовода кроз Србију са Идејним пројектом и Претходном студијом о процени утицаја на животну средину
  • Влада Републике Србије усвојила је Просторни План подручја посебне намене Система продуктовода на траси Сомбор-Нови СађПанчево-БеограђСмедерево-Јагодина-Ниш, који је израдила Републичка агенција за просторно планирање
  • Потписан је Меморандум о разумевању са градовима/општинама кроз које пролази продуктовод
  • Потписан је Меморандум о Сарадњи на реализацији пројекта изградње Система продуктовода кроз Србију са Министарством трговине Републике Србије
  • Потписан је Споразум и Анекс Споразума са НИС а.д. о међусобној сарадњи на изради Студије оправданости изградње продуктовода
  • Израђена је Студија оправданости са Идејним пројектом и Студијом о процени утицаја на животну средину за потребе изградње Првог објекта Система продуктовода (деонице Панчево-Смедерево и Панчево-Нови Сад)
  • Влада Републике Србије је прогласила јавни интерес за изградњу Првог објекта Система продуктовода
  • Исходована је локацијска дозвола за изградњу Првог објекта Система продуктовода

Изградња Првог објекта Система продуктовода предвиђена је у три фазе: изградња продуктовода који повезује Рафинерију нафте Панчево и постојеће складишне резервоаре у Смедереву и Новом Саду;  изградња нових резервоара у Панчеву и Смедереву и обезбеђење услова за даљи транспорт.